Maniri i borilačke veštine
U današnjem vremenu mnogo se susrećem sa ljudima koji kažu da se dobro više ne vraća dobrim ili da se na isplati biti uljudan.
Da li su stvarno dobri maniri izgubljena vrednost u našem društvu i da li su za potcenjivanje?
Grubost i nekultura u ophodjenju je uzela maha u današnjim medjuljudskim odnosima, i skoro da je postalo “IN”. Onaj koji želi da “smesti” nešto nekome, ili da ismeje nekog ili sličnu glupost napravi, na taj način skreće pažnju na sebe jer druge mogućnosti i sosobnosti nema.
Pa da li mi onda i dalje trebamo manire?
Većina borilačkih veština još uvek praktikuju neku formu manira ali razlozi za to vas mogu iznenaditi.
Maniri su oblik samoodbrane
U feudalnom Japanu nije postojao zakon, osim moći jačeg i većeg koji je onda mogao da ima svako pravo. Samuraj je mogao npr. da ako ga je neko uvredio (stvarno ili je on to samo umislio), da izvuče svoj mač i da nesrećnu osobu poseče. Od ove realnosti počeo je da nastaje kodeks odredjenog nivoa uvažavanja, poštovanja i načina ophodjenja kako da nekog ne uvredite i sprečite konflikt.
Za to vreme u evropskim kulturama rukovanje je smatrano za učtiv način kako da se pozdravlja neko. Na divljem zapadu su se u prerijama kad bi 2 konjanika ili grupe nailazile jedna na drugu, uvek u znak dobrih namera podizana ruka u vidu javljanja ili skidan kaubojski šešir. Naravno da u istoriji kada ovih ovih signala i navika nije bilo dovoljan je bio znak da neko mora biti na oprezu i spreman na loše namere drugoga. I danas ćete po manjim naseljima kod nas, naići na meštane koji će vam se javiti uz pozdrav iako vas nikad nisu videli u životu pre toga.
Siguran sam da ste svi videli neki film iz istoriskog perioda vitezova, gde su se dva ratnika međusobno “čuknuli” podlakticama (ovo je pozdrav koji je prethodio rukovanju). Ove ponude ruke, bez oružja, trebalo je da stave do znanja drugoj osobi o miroljubivim namerama i potrebi za prijateljskom komunikacijom.
Znači i u davnim surovim vremenima znalo se za potrebu dobrih manira i koliko su one nužne u životu svake osobe.
U današnjem društvu ne možete samo gurnuti ili udariti nekoga ko je nepristojan i nekulturan prema vama (čak i ako on to zaista zaslužuje), jer zakon to ne dozvoljava. To je prva stvar koju učimo decu a i starije članove na treningu borilačkih sportova.
Dakle, dali je deci potrebno da vežbaju manire u današnjem društvu ?
Apsolutno DA, da bi se izborili sa stresom od nepristojnih osoba i dece kojih je svuda u današnjem vremenu i okruženju.
Da, gospodine; mogu li; molim vas; i hvala vam; mogu vaše dete zaštititi od gluposti drugih osoba.. Nije bitno da li su oni nepristojni, jer kod borilačkih veština je bitno biti bolji od njih. Izolovati se u shvatanju da bez obzira na koji način je njihovo ponašanje, vi ćete da održite staloženost i manire, kao prvu liniju vaše (samo)odbrane.
Jasno vam je kroz prethodne primere da današnjoj deci od malena treba usaditi dobre manire i staloženost kod kuće, a i u klubu borilačkih veština gde mogu dalje da ih vežbaju i usavršavaju.
