Ko predstavlja strance za malu decu?
Kao roditelj uvek je potrebno da ukazujete deci na stvari koje treba da znaju ili ne smeju da rade, i da budu na oprezu. Kada se radi o predškolskom uzrastu dece bilo da im pričate o opasnosti od diranja strujnih utičnica, igranja sa vatrom, ne istrčavanja na put sa trotoara ili nečeg četvrtog, svaki razgovor, trebate da prilagodite njihovom poimanju stvari i naglasite bitne pojmove.
Ako je u pitanju jedna od najčešćih tema: susretanje sa nepoznatim osobama, tu je prvo bitno razgraničiti, ko je za to dete – stranac. Za roditelje naših najmladjih članova, smo napravili malu skriptu ili uputstvo, kako da im objasne ko su osobe koje sreću u svom životu. Evo kako bi taj razgovor iz ugla roditelja trebao da izgleda:
Ti si upoznao-la mnogo ljudi. Poznaješ našu celu porodicu.
Znaš svoje tetke, teče, ujake i ujne. Poznaješ i svoje rođake.
Znaš svoju baku i deku od mame. Znaš baku i deku i od svog tate.
Ti ljudi su tvoja porodica.
Oni nisu stranci.
Porodica nisu stranci
U redu je da sa članovima porodice razgovaraš i pozdraviš se.
Možeš sa njima pričati o svojim igračkama. Možeš ih držati za ruku.
Možeš sa njima pričati viceve i da te zasmejavaju. Oni ti mogu postavljati pitanja o tome šta voliš da radiš.
Možeš sa njima razgovarati o mnogim stvarima.
Takodje znaš tete koje su u vrtiću. One su tvoje vaspitačice. Takodje dobro poznaješ i tvog trenera borilačkih veština.
Ljude koji pored nas žive, vidjaš svakodnevno. To su naše komšije.
Svi oni nisu stranci za tebe..
Mi kao tvoji roditelji ih poznajemo dobro, i nekada, oni svrate kod nas. Sasvim je u redu da ih pozdraviš kad god ih sretneš.
Kad se u kući dogovorimo, možeš ih ponekad pozvati u našu kuću i igrati s njima. Znaš ljude koje vidjamo nedeljom u crkvi. Znaš takodje i decu iz tvog borilačkog kluba i fudbalskog tima.
Oni nisu stranci.
Oni su poznanici.
Poznanici nisu stranci
To su ljudi koje si već sretao nekoliko puta. U redu je da se s njima pozdravljaš ali nije u redu da ih pitaš da te drže za ruku. Znaš i neke ljude koje vidiš ponekad u prodavnici, pošti, marketu, pekari, na pijaci, u parku kad ideš sa mamom ili tatom. Oni su na svom poslu i pružaju uslugu našoj porodici i ostaloj zajednici.
Oni nisu stranci, ali oni takođe nisu prijatelji. Ne mogu ti tražiti da ih držiš za ruku, da se igraju sa tvojom kosom ili se prislanjaju uz tebe.
Ali im možeš dati “petaka”
Stranci su svi ljudi koje ne poznaješ
Naravno da srećeš i ljude koje ne poznaješ u prodavnicama, parkovime, igralištu, trgovima, tržnim centrima…
Ponekad, takvi ljudi koje ne poznaješ mogu doći i na tvoja vrata. Ovi ljudi su stranci. Ne smeš da ideš nigde sa njima. Nikako te ne smeju držati za ruku.
Ne smeš da razgovaraš sa njima, osim ako mi ( mama i tata) nismo sa tobom. Moraš to da znaš a ako smo s njima u razgovoru onda se možeš pozdraviti sa njima i osmehnuti im se.
Još jednom zapamti Nikada ne razgovaraj sa strancima. Da bi i ostao siguran-na, uvek nam kaži (mami ili tati) ako je neki stranac pokušao da ti pridje i da razgovara sa tobom.
